Šta je magnetna rezonanca i kako izgleda pregled?

• Bezbolno i sigurno: Magnetna rezonanca (MR) je savremena metoda snimanja unutrašnjih organa i tkiva bez korišćenja rendgenskog zračenja. Pregled ne boli i ne utiče štetno na telo - jedini efekti su jaki magnet i radio-talasi koji naprave slike.
• Aparat i položaj pacijenta: Na specijalnom krevetu ležite ravno (najčešće na leđima), a zatim se krevet polako uvlači u veliki cilindar - skener koji liči na tunel. U zavisnosti od dela tela koji se snima, glavu ili telo možete staviti u odgovarajući umetak (kalem) za dodatnu stabilnost.
• Tok pregleda: Potrebno je da budete potpuno mirni tokom snimanja, jer bilo kakvo pomeranje može zamagliti slike. Radiološki tehničar će vam dati uputstvo kada da zadržite dah ili ostanete mirni. Aparat šalje kratke talase prema telu, a specijalni senzori beleže kako se različita tkiva u telu ponašaju pod uticajem tih talasa. Tokom tog procesa nećete osećati nikakav bol ni nelagodnost, jedino što ćete primetiti su ritmični zvuci koje aparat ispušta dok radi.
• Buka: Tokom snimanja aparat stvara glasne zvukove (klikove i lupanje). Dobićete čepiće za uši ili slušalice kako bi vam bilo prijatnije.
• Trajanje pregleda: Pregled obično traje između 15 i 45 minuta, zavisno od toga koji deo tela se snima i koliko je potrebno serija slika. Nakon završetka odmah se možete vratiti uobičajenim aktivnostima (osim ako vam nisu dali sedativ.

Koje delove tela možemo snimiti i zašto?

• Mozak i kičmena moždina: Pregledi glave i kičme magnetnom rezonancom koriste se za otkrivanje tumora, upala, moždanih udara, multiple skleroze, problema sa kičmom (poput išijasa ili diskus hernije) i drugih promena u mozgu i nervima.
• Zglobovi i mišići: MR detaljno pokazuje zglobove (ramena, kolena, kukove, skočne zglobove), ligamente, tetive, meniskuse i mišiće. Koristi se za otkrivanje sportskih povreda, pukotina, artritisa, otoka i drugih oštećenja u koštano-mišićnom sistemu. Za sportiste i ljude sa bolovima u zglobovima, ovo je izvrstan pregled.
• Srce i krvni sudovi: Posebni pregledi magnetnom rezonancom omogućavaju da se vidi srčani mišić, srčani zalistci i veliki krvni sudovi. Koriste se za procenu urođenih srčanih mana, funkcije srca posle infarkta, aneurizmi i za pregled krvnih sudova kako bi se otkrile sužene arterije ili krvni ugrušci. Prikaz krvnih sudova (MR angiografija) pomaže u dijagnostici.
• Trbuh i karlica (unutrašnji organi): Magnetna rezonanca može da snima jetru, žučnu kesu, pankreas, slezinu, bubrege, mokraćnu bešiku i druge organe trbušne šupljine. Pregledi male karlice se rade kod problema sa matericom, jajnicima, prostatom ili mokraćnim organima. Na snimcima se otkrivaju tumori, ciste, kamenci, upale (npr. jetrene lezije, ciroza, bolesti mokraćnih puteva).
• Ostale regije: MR se koristi i za dojke (u nekim slučajevima), štitastu žlezdu, vene i arterije vrata, kao i za specijalne snimke debelog creva ili pankreasa (MR kolangiopankreatografija).

Kako se pripremiti pre dolaska?

• Obucite se u udobnu odeću bez metalnih delova (ziperima, dugmićima, žicom u brushalteru). Ukoliko je potrebno, nosite pamučnu ili drugu udobnu odeću - po potrebi ćete dobiti bolničku spavaćicu za vreme snimanja.
• Skinite sav nakit, satove, šnalice, nakit za telo, slušni aparat, periku, i slušajte uputstva tehničara ako treba da uklonite još nešto (npr. protezu za zube). Metalni predmeti i elektronika (ključevi, telefon, kartice) mogu ometati MRI sliku ili biti opasni, pa ih ostavite kod kuće ili u garderobi.
• Poneti lekarska uputstva i ranije snimke (ako ih imate). Ako imate nalaze krvi ili uput od lekara (npr. od neurohirurga ili ginekologa), ponesite ih. Stari magnetni snimci (CD ili film) mogu pomoći da se pregledi uporede.
• Obavestite medicinsko osoblje pre pregleda ako ste trudni, dojite, ili imate bilo koji ugrađeni medicinski implantat (npr. pejsmejker, defibrilator, metalne šrafove, veštački kuk, kohlearni implant). Doktor će proceniti da li je bezbedno raditi MR ili će dati posebna uputstva.
• Pratite uputstva o ishrani (ako su potrebna). Za većinu MR pregleda nema potrebe za gladovanjem, ali za snimanja abdomena ili karlice često se traži da ne jedete i ne pijete nekoliko sati pre pregleda.
• Na dan pregleda dođite nekoliko minuta ranije kako biste popunili upitnik i izjavili da li imate implantate ili alergije na kontrast. To će vam omogućiti da mirnije i pripremljeno uđete u MR salu.

Kontrastno sredstvo

• Šta je i kad se koristi: Kontrastno sredstvo za magnetnu rezonancu je obično tečnost na bazi gadolinijuma. Lekar ga traži kada želi detaljnije da istakne određena tkiva - na primer, tumore, upalne promene ili krvne sudove. Bez kontrasta neke promene su manje vidljive, a s kontrastom se jasno razlikuju od okolnog tkiva. Nije uvek potrebno (često se radi i običan MR, a kontrast se daje po indikaciji).
• Kako se daje: Ako je kontrast potreban, tehničar će vam postaviti tanku iglu (kateter) u venu na ruci ili šaci. Tokom snimanja se kroz tu iglu ubrizgava kontrastna tečnost. U nekim specijalnim pregledima (npr. MR holangiopankreatografija za žuč i pankreas) kontrast možete popiti pre pregleda, ali najčešće je intravenski. Procedura ubrizgavanja traje samo nekoliko sekundi, a potom se odmah nastavlja snimanje.
  
• Šta možete osetiti: Većina pacijenata ne oseti ništa neuobičajeno - ubrizgavanje je brzo i manje-više bezbolno.
  
• Reakcije i bezbednost: Gadolinium kontrast retko izaziva alergijske reakcije, a one su uglavnom blage (blagi osip, glavobolja ili mučnina koja prođe sama od sebe).

Bezbednost pregleda

• Nema zračenja: Magnetna rezonanca ne koristi nikakvo jonizujuće zračenje kao rendgen ili CT, pa pregled nije štetan i može se ponavljati koliko god je potrebno. Zbog toga je MR siguran i za decu i za odrasle, pa čak i za trudnice - iako se kontrast najčešće izbegava kod trudnica. Pregled je neinvazivan i sigurniji od nekih drugih snimanja.
• Metalni implanti i pejsmejkeri: Ako imate medicinske implantate, obavezno obavestite lekara i tehničara. Stari pejsmejkeri, defibrilatori, insulinske pumpe i slični uređaji koji imaju metalne komponente obično su apsolutna kontraindikacija zbog jakog magnetnog polja. Sa druge strane, većina savremenih implantata (npr. veštački kuk ili koleno, metalni zavrtnji u kostima) su od nemetala ili titanijuma i mogu bezbedno ući u MR ako je to potvrdio lekar. Uvek imajte informacije o tipu svog implantata.
• Strah od zatvorenog prostora (klaustrofobija): Nije retko da se pacijenti osećaju nelagodno u uskom tunelu aparata. Ako ste skloni klaustrofobiji, razgovarajte o tome sa lekarom. Tokom snimanja uvek ste u komunikaciji sa osobljem putem interfona. U najtežim slučajevima mogu se koristiti i blagi sedativi ili čak kratka anestezija.
• Trudnice: MR se smatra relativno sigurnim tokom trudnoće zato što nema zračenja. Snimanja se obično odlažu u prva tri meseca trudnoće (zbog ranih faza razvoja ploda), osim ako nije hitno potrebno. Kontrast se trudnicama često ne daje ili se koristi samo ako je neophodno za život.
• Deca: MR se može raditi i deci, jer ne koristi zračenje. Najvažnije je da dete ostane mirno tokom snimanja. Kod mlađe ili nemirne dece ponekad se koristi blaga sedacija (blagi lek za smirenje) kako bi dete duže ležalo u aparatu.

Komunikacija sa osobljem tokom pregleda

• Prisustvo tehničara: Tokom celog pregleda vas nadgleda radiološki tehničar koji upravlja aparatom iz susedne prostorije. Jasno vas vidi putem prozora ili video-kamere i sluša vas preko mikrofona. Tehničar će vas stalno obaveštavati šta treba da uradite i proverava da li ste dobro.
• Interfon: U aparat je ugrađen interfon (mikrofonski sistem) preko kojeg možete da razgovarate sa tehničarem kada god je potrebno.
  
• Zaštita za uši: Kako je aparat izuzetno glasan, dobićete čepove za uši ili slušalice.

Tumačenje snimka i preuzimanje rezultata

Nakon završetka snimanja, slike koje su napravljene šalju se radiologu. On detaljno analizira svaku sekvencu pregleda, traži eventualne promene ili nepravilnosti i sastavlja stručno mišljenje - nalaz.

U većini slučajeva, rezultati se ne dobijaju odmah nakon snimanja. Potrebno je vreme da se slike pažljivo pregledaju i napiše izveštaj. Uobičajeno je da se nalaz dostavlja u roku od nekoliko dana, a ponekad i istog dana ako je u pitanju hitan slučaj.

Kada je izveštaj gotov, on se najčešće preuzima lično, šalje mejlom, ili se prosleđuje lekaru koji vas je uputio na pregled. Nakon toga, vaš lekar objašnjava rezultate i predlaže sledeće korake - da li je potreban dodatni pregled, terapija, ili je sve u redu.