Magnetna rezonanca glave

Magnetna rezonanca (MRI) glave omogućava precizne i detaljne snimke mozga i okolnih struktura bez korišćenja rendgenskog zračenja. Pregled se preporučuje kod jakih ili neuobičajenih glavobolja, vrtoglavice, poremećaja vida i sluha, epileptičnih napada ili sumnje na moždani udar. Takođe se koristi za otkrivanje tumora, promena u krvnim sudovima, upala i degenerativnih oboljenja. Tokom pregleda pacijent leži mirno u aparatu dok uređaj pravi snimke, uz mogućnost primene kontrasta kada je potrebno radi dobijanja jasnijih informacija. Ceo postupak traje od 30 do 60 minuta, bezbolan je i bezbedan, a rezultati se prosleđuju lekaru radi daljeg tumačenja.

Zašto se radi magnetna rezonanca glave

• Magnetna rezonanca (MRI) glave omogućava detaljne snimke mozga bez korišćenja rendgenskog zračenja.
• Pregled se preporučuje kod pacijenata sa simptomima kao što su jaki ili neobični bolovi u glavi, epileptični napadi, iznenadna slabost ili utrnulost na licu ili udovima, vrtoglavica i problemi sa vidom ili sluhom.
• Koristi se i nakon povrede glave ili kod sumnje na moždani udar (štrok), kako bi se procenile eventualne povrede mozga i planiralo dalje lečenje.
• Pomaže u dijagnostikovanju raznih promena u mozgu: tumora, krvarenja, ožiljaka od povreda, upala, kao i degenerativnih oboljenja (npr. multiple skleroze).
• Takođe se primenjuje za otkrivanje urođenih anomalija, uključujući hidrocefalus (nakupljanje tečnosti u mozgu), kao i promena povezanih sa starenjem mozga.

Šta magnetna rezonanca može otkriti

• Tumore i ciste na mozgu.
• Moždani udar i krvarenje, uključujući posledice takvih povreda.
• Ožiljke i promene nastale usled povreda glave.
• Demijelinizacijske promene, kao kod multiple skleroze.
• Razvojne anomalije mozga i hidrocefalus (prekomerno nakupljanje moždane tečnosti).
• Infekcije i upale mozga.
• Aneurizme i malformacije krvnih sudova.

Priprema za pregled

• Pacijent se presvlači u bolničku odeću bez metalnih delova kako ne bi došlo do smetnji na snimcima.
• Skidaju se svi metalni predmeti: nakit, satovi, kreditne kartice, mobilni telefon, kao i uklonjive proteze ili ukrasi.
• Proverava se da li pacijent ima medicinske implantate (pejsmejker, veštački zglob, hirurške klipse, šrafove i sl.), jer neki od njih mogu biti nesigurni u jakom magnetnom polju.
• Žene obaveštavaju medicinsko osoblje ako su trudne, jer se snimanje obično izbegava u prvom tromesečju trudnoće, osim ako to nije apsolutno neophodno.
• Pacijent obavesti lekare o bolestima bubrega ili alergijama pre primene kontrasta, jer se kontrastno sredstvo sa gadolinijumom u takvim slučajevima primenjuje oprezno.
• Medicinsko osoblje pacijentu detaljno objašnjava ceo postupak pregleda i pruža mu podršku kako bi se smanjio osećaj straha i nelagodnosti.
• Ako pacijent ima strah od zatvorenih prostora (klaustrofobiju), može se pre pregleda dati blagi sedativ radi smirenja.

Tok pregleda magnetne rezonance

• Pacijent leži na pokretnoj podlozi koja se uvlači u cilindričnu cev aparata magnetne rezonance. Glava se fiksira u posebnoj "kapi" (zavojnici) za snimanje mozga, što omogućava dobijanje vrlo detaljnih slika.
• Tokom snimanja pacijent mora ostati potpuno miran; svaki pokret može zamućiti slike. Koriste se jastučići i trake za stabilizaciju položaja radi veće udobnosti.
• Pregled je bezbolan i neinvazivan; pacijent ne oseća nikakav bol tokom snimanja. Međutim, uređaj proizvodi jake zvuke (lupkanje, zujanje) dok radi.
• Zbog buke pacijentu se daju čepići za uši ili slušalice za zaštitu sluha. Komunikacija sa tehničarem je obezbeđena interkomom, a pacijent drži u ruci gumenu lopticu za hitan poziv ukoliko mu nešto zatreba.
• Tokom snimanja može se osetiti blaga toplota na delu glave koji je u blizini magneta; to je normalna reakcija magnetnog polja i ne izaziva bol. Ukoliko pacijentu postane neudobno, on to može signalizirati tehničaru.
• Ako je planirano ubrizgavanje kontrastnog sredstva, pre snimanja se postavlja intravenski kateter u venu na ruci. Tokom pregleda kroz njega se ubrizgava gadolinijumski kontrast, a nakon završenog snimanja kateter se uklanja.
• Pregled obično traje oko 30-60 minuta, u zavisnosti od protokola snimanja. Većina pacijenata tokom skeniranja boravi sama u sali, dok je tehničar van nje u kontrolnoj prostoriji.

Nakon snimanja

• Po završetku pregleda osoblje uklanja intravenski kateter i na mestu uboda postavlja manji lepljivi zavoj.
• Pacijent se može odmah podići i nastaviti uobičajene aktivnosti. Ako nije primenjen sedativ, nije potrebno posebno vreme za oporavak ni promena u ishrani.
• Ukoliko je pre pregleda primenjen sedativ, pacijent se kratko zadržava pod nadzorom dok delovanje leka ne prestane.