Magnetna rezonanca kičme

Magnetna rezonanca kičme je neinvazivna dijagnostička metoda koja ne koristi štetno zračenje. Ovaj pregled pruža izuzetno detaljan prikaz pršljenova, diskova, kičmene moždine i okolnih tkiva. Zbog svoje bezbednosti i preciznosti, magnetna rezonanca kičme se često preporučuje u različitim situacijama kada postoji sumnja na oboljenja ili povrede kičmenog stuba.

Razlozi za pregled magnetnom rezonancom kičme

Najčešći razlozi za upućivanje pacijenata na ovaj pregled uključuju:

• Hronični bol u leđima ili vratu: Pacijenti sa upornim bolovima u vratnom, grudnom ili slabinskom delu leđa, koji ne prolaze uz uobičajenu terapiju, često se šalju na snimanje radi utvrđivanja uzroka bola.
• Neurološki simptomi: Trnjenje, peckanje, slabost ili gubitak osećaja u rukama i nogama mogu ukazivati na uklještenje nerva (npr. zbog hernije diska) pa lekari predlažu MRI radi precizne dijagnoze.
• Sumnja na deformacije diska ili pršljena: Kod diskus hernije (iskliznuća međupršljenskog diska), sumnje na suženje kičmenog kanala ili pomeranje pršljenova, magnetna rezonanca jasno prikazuje stepen promena i pritisak na nervne strukture.
• Povrede i trauma: Nakon saobraćajnih nesreća, padova ili sportskih povreda koje mogu dovesti do preloma pršljenova, povrede ligamenata ili oštećenja kičmene moždine, radi se MRI da bi se procenio obim povrede.
• Sumnja na tumore ili infekcije: Magnetna rezonanca pomaže u otkrivanju potencijalnih tumora (benignih ili malignih) u pršljenovima, kičmenoj moždini ili mekim tkivima oko kičme, kao i u dijagnostici infekcija (npr. infekcije pršljena ili diskova).
• Planiranje operacije ili kontrola nakon lečenja: Pre hirurških zahvata na kičmi (npr. dekompresije živca, stabilizacije pršljenova) MRI pruža jasan “plan" za hirurga. Takođe, nakon operacije magnetna rezonanca može da proveri postoperativno stanje, kao što su položaj implantata, prisustvo ožiljaka ili eventualna komplikacija.

Šta magnetna rezonanca kičme može da otkrije?

Ova dijagnostička metoda daje lekarima uvid u strukturu kičmenog stuba i promene koje mogu biti izvor tegoba. Magnetna rezonanca je trenutno najosetljivija metoda za pregled kičme, što znači da može otkriti i vrlo suptilne abnormalnosti. Njome se mogu uočiti:

• Promene na pršljenovima i diskovima: Jasno se vide eventualni prelomi pršljenova, njihova pogrešna postura ili deformiteti, istrošenost hrskavice između pršljenova, kao i protruzije ili hernije diskova (kada mekani deo diska izbija i pritiska okolne nerve).
• Degenerativne promene i artritis: MRI pokazuje znake spondiloze (degenerativne bolesti kičme) kao što su suženja kičmenog kanala ili suženje otvora kroz koje izlaze nervi. Takođe može prikazati upaljene ili zadebljale zglobove između pršljenova usled artritisa.
• Pritisak na kičmenu moždinu ili nerve: Bilo da je u pitanju iskliznuće diska, spinalna stenoza (sužen kanal kroz koji prolazi kičmena moždina) ili tumor, magnetna rezonanca će pokazati gde dolazi do pritiska na živčane strukture. Ovo pomaže lekarima da razumeju zašto pacijent ima određene simptome (bol, slabost, utrnulost).
• Upale i infekcije: Detaljno se mogu videti infekcije pršljenova ili međupršljenskih diskova, kao i upalni procesi u tkivima oko kičme. Na primer, MRI će prikazati ako postoji apsces, upala moždane ovojnice kičmene moždine ili druge inflamatorne promene koje obično nisu vidljive na rendgenu.
• Tumori i tumorske metastaze: Magnetna rezonanca otkriva prisustvo tumorskih masa u području kičme - bilo da potiču iz pršljena, nervnog tkiva (kičmena moždina, nervni koren) ili se tu proširile iz drugog organa. Na snimku se mogu razlikovati tumori od okolnih zdravih tkiva, a uz primenu kontrastnog sredstva određene promene postaju još uočljivije.
• Urođene anomalije: Različite urođene malformacije kičmenog stuba ili kičmene moždine, poput spina bifide (nepotpuno zatvaranje kičmenog kanala) ili sraslih pršljenova, jasno su vidljive na MRI snimcima.

Priprema pre pregleda

U specijalizovanim ustanovama kao što je Magnetna Rezonanca Beograd, svaki pacijent dobija ljubazna uputstva pre snimanja kako bi pregled protekao što ugodnije i bezbednije. Posebna priprema uoči MRI pregleda kičme uglavnom nije potrebna - pacijent može jesti i piti kao i obično, osim ako lekari daju drugačije smernice. Ipak, postoji nekoliko važnih koraka pre ulaska u MRI aparat:

• Bezbednosni upitnik: Pre pregleda se od pacijenta prikupljaju informacije o zdravstvenom stanju. Postavlja se niz pitanja - da li pacijent ima metalne implantate (npr. pejsmejker, vaskularne stentove, veštačke zglobove, metalne proteze, zubne implante), da li u telu postoji neko strano metalno telo (npr. geleri, šrapneli) ili medicinski uređaj (pumpa za insulin, kohlearni implant i sl.). Ove informacije su važne jer snažno magnetno polje može uticati na metal u telu.
• Uklanjanje metalnih predmeta: Pre ulaska u sobu za snimanje, pacijentu se skida sav metalni nakit i predmeti - lančići, minđuše, prstenje, sat, naočare, kaiš sa metalnom kopčom, kao i mobilni telefon, kreditne kartice i sl. Metalni delovi garderobe (dugmad, rajsferšlusi) takođe mogu ometati snimanje, pa se pacijent presvlači u bolničku odeću ili jednokratnu kecelju bez metalnih delova.
• Ostale pripreme: Šminka i lak za kosu se obično izbegavaju na dan pregleda, jer neki proizvodi mogu sadržati čestice metala. Ukoliko pacijent ima tetovaže, one retko predstavljaju problem, ali je dobro napomenuti ih osoblju (veoma retko boja u tetovaži može da se zagreje). Pacijent pre snimanja obično može uzeti svoje redovne lekove, osim ako lekar drugačije ne odredi.
• Kontrastno sredstvo: Ponekad je za pregled kičme planirana intravenska injekcija kontrastnog sredstva (specijalne “boje" koja poboljšava vidljivost određenih tkiva na snimku). Ako je kontrast potreban, pacijentu će prethodno biti proverena funkcija bubrega (krvnom analizom) i postavljena pitanja o eventualnim alergijama. Kontrast za magnetnu rezonancu sadrži metal gadolinijum, ali on retko izaziva alergijske reakcije. Važno je naglasiti da je gadolinijumski kontrast bezbedan za većinu pacijenata i da se drugačije izlučuje iz tela nego kontrast za skener (CT).
• Klaustrofobija i sedacij a: Za pacijente koji pate od klaustrofobije (straha od zatvorenog prostora) ili imaju izraženu anksioznost pred pregled, unapred se može obezbediti blagi sedativ. Sedativ je lek koji opušta i uspavljuje pacijenta tokom snimanja kako bi mogao mirno da leži. U tom slučaju, pacijentu se obično savetuje da pre pregleda bude na tašte (bez hrane i pića nekoliko sati ranije) i da obezbedi pratnju za povratak kući, jer posle sedativa ne sme sam da upravlja vozilom.
• Trudnoća: Žene koje su trudne ili sumnjaju na trudnoću trebalo bi to da prijave lekaru pre zakazivanja pregleda. U principu, magnetna rezonanca se izbegava u prvom tromesečju trudnoće osim ako je hitno, ali kasnije u trudnoći može da se radi uz odobrenje lekara. Uvek se procenjuje odnos koristi i rizika za majku i bebu pre odluke o snimanju.

Tok i trajanje pregleda

Kada dođe vreme za snimanje, medicinsko osoblje detaljno će objasniti postupak i pobrinuti se da se pacijent oseća smireno i sigurno. Pregled magnetnom rezonancom kičme obično traje između 30 i 60 minuta, u zavisnosti od toga koliko segmenata kičme se snima i da li se koristi kontrast. Evo kako taj proces izgleda korak po korak:

• Pozicioniranje: Pacijent se smešta u ležeći položaj na pokretni sto MRI aparata. Najčešće leži na leđima, sa glavom na posebnom postolju. Deo tela koji se snima (u ovom slučaju određeni deo kičme) centriran je u okviru aparata. Da bi slike bile što jasnije, oko tog dela postavljaju se posebni uređaji u obliku prstenova ili ploča, zvani kalemi, koji služe kao antene za prijem signala.
• Mirno, bezbolno snimanje: Tokom snimanja pacijent ne oseća bol - magnetna rezonanca je potpuno bezbolna procedura. Najvažnije je da pacijent leži što mirnije, jer pokret može zamutiti snimke. Ležanje u jednom položaju duže vreme može biti pomalo naporno, ali osoblje se trudi da podmetne jastuke ili druge oslonce kako bi položaj bio što udobniji. Ponekad se deo tela blago učvrsti mekanim trakama da bi se sprečilo slučajno pomeranje. Normalno je da pacijent tokom snimanja oseti blago zagrevanje dela tela koji se snima ili blage vibracije - to je posledica rada radio-talasa i nije opasno.
• Buka aparata: MRI aparat pri radu proizvodi prilično glasne zvuke - najčešće ponavljajuće lupanje, kucanje ili zujanje različitog ritma. Ova buka je normalna i potiče od magnetnih kalema dok prikupljaju podatke. Da bi pregled bio prijatniji, pacijentu se daju čepovi za uši ili slušalice koji značajno priguše zvuk. U nekim centrima pacijent može čak slušati opuštajuću muziku preko slušalica tokom snimanja.
• Komunikacija i nadzor: Iako pacijent fizički bude sam u prostoriji za snimanje, osoblje ga sve vreme posmatra kroz zaštitno staklo i kameru iz susedne prostorije. Između pacijenta i tehničara postoji dvosmerna veza putem interfona - u svakom trenutku se može obratiti osoblju ako nešto zatreba. Pacijent u ruci drži i tzv. “panic" taster (sigurnosnu pumpicu) kojim može signalizirati ako oseti veliku nelagodnost ili panični napad, nakon čega se snimanje odmah može prekinuti. Znajući da je pod stalnim nadzorom i da može komunicirati, pacijent se obično oseća sigurnije tokom pregleda.
• Primena kontrasta: Ako je predviđeno kontrastno snimanje, u jednom trenutku tokom pregleda medicinska sestra ili tehničar prići će pacijentu (pregled se nakratko pauzira) i preko ranije postavljene braunile (mala plastična cev u veni na ruci) ubrizgaće kontrastno sredstvo. Pacijent može osetiti kratkotrajnu hladnoću ili toplotu duž vene, što brzo prođe. Nakon injekcije, snimanje se nastavlja još 10-15 minuta da bi se snimile slike sa kontrastom. Kontrast omogućava da upaljena tkiva, tumori ili krvni sudovi budu jasnije istaknuti na slici, što pomaže u preciznijoj dijagnozi.
• Trajanje serija snimaka: Sam pregled se sastoji od više zasebnih snimanja (serija). Svaka serija traje par minuta, tokom kojih se čuje karakteristična buka aparata. Između serija moguće je napraviti vrlo kratku pauzu (nekoliko sekundi) da pacijent predahne, ali je važno da pritom ostane u istom položaju. Ukupno trajanje pregledа kičme može varirati; nekada je gotovo za 20-30 minuta (ako se radi npr. samo jedan deo kičme bez kontrasta), a ponekad potraje do sat vremena (ako se snima ceo kičmeni stub uz dodatne sekvence sa kontrastom). Osoblje će obavestiti pacijenta kada je poslednja serija snimljena i kada je pregled završen.

Nakon snimanja

Kada se završi snimanje, pokretni sto izlazi iz aparata i osoblje prilazi da pomogne pacijentu da ustane. Odmah po završetku magnetne rezonance pacijent se može vratiti svojim uobičajenim aktivnostima - nema fizičkog oporavka jer je pregled neinvazivan i ne oštećuje tkiva. Ipak, postoji nekoliko stvari koje slede nakon pregleda:

• Kratak predah: Većini pacijenata prija da se odmah nakon snimanja malo protegne i popije vode. Ako nije davan sedativ, nema potrebe za zadržavanjem u ustanovi - pacijent može odmah ići kući. U slučaju da je primio sedativ, ostaće neko vreme dok se potpuno ne razbudi, i zbog sopstvene bezbednosti treba da ima pratnju i taj dan ne sme da vozi.
• Rezultati pregleda: Snimke magnetne rezonance analizira specijalista radiolog. Radiolog pregleda sve slike, opisuje uočene promene i sastavlja izveštaj (nalaz). Taj nalaz potom prosleđuje lekaru koji je pacijenta uputio na pregled (npr. neurologu, ortopedu ili fizijatru). U Magnetna Rezonanca Beograd centru, ovaj proces je efikasan - trudimo se da rezultati budu dostupni što pre. U pravilu, pacijenti dobijaju snimke odmah nakon pregleda (na disku ili u elektronskoj formi), a zvaničan nalaz najčešće bude gotov u roku od jednog do dva dana.
• Dalji koraci: Kada nadležni lekar dobije izveštaj radiologa, razgovaraće sa pacijentom o rezultatima. U zavisnosti od nalaza, lekar može preporučiti dalje korake - bilo da je to konsultacija sa drugim specijalistom, određena terapija, fizikalni tretman ili eventualno operativni zahvat. MRI pregled pruža ključne informacije koje pomažu u planiranju najadekvatnijeg lečenja.
• Nuspojave i osećaj nakon pregleda: Magnetna rezonanca kičme nema poznatih štetnih posledica. Pacijent se posle snimanja obično oseća isto kao i pre njega. Ako je korišćen kontrast, poželjno je da pacijent unosi nešto više tečnosti narednih 24-48 sati kako bi se kontrastno sredstvo brže izbacilo iz organizma putem bubrega. U slučaju da bi se pacijent naknadno ipak osećao neuobičajeno (npr. osip ili vrtoglavica, što je izuzetno retko), treba da se javi lekaru - osoblje će pacijenta pre otpusta informisati o svim potencijalnim znacima na koje bi trebalo obratiti pažnju, iako su komplikacije maltene nečuvene.